” Ti uvek znaš najlepše reči, ti čak i ćutiš više od svih. Ti imaš smeh koji sve leči, ti od psovke načiniš stih.”
Odlican stih, uz koji se mozemo svi prisjetiti jos jedne divne pesme...
Ne volim januar ni bele zimske vragove U svakom snegu vidim iste tragove tragove malih stopa broj trideset i ko zna kako polako odlaze
Vise ne prolazim ulicom Dositejevom i nemam pojma kad neko pita, gde je to Tih dvesta sest koraka duzinom tog sokaka nikad ja nisam brojao
Nisam te nikad cuvao nisam te nikada mazio, pazio tvoju sam ljubav gazio svemu smisljao broj Nisam te nikad stedeo i nisam umeo stati i ostati sta ce od mene postati mali andjele moj
Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih dosta je suza i rastanaka nesretnih Ko takve stvari snima bas cudnog sveta ima tako se lako rasplacu
Ne volim januar ni bele zimske vragove U svakom snegu vidim iste tragove tragove malih stopa broj trideset i ko zna kako polako odlaze
Vise ne prolazim ulicom Dositejevom i nemam pojma kad neko pita, gde je to Tih dvesta sest koraka duzinom tog sokaka nikad ja nisam brojao
Nisam te nikad cuvao nisam te nikada mazio, pazio tvoju sam ljubav gazio svemu smisljao broj Nisam te nikad stedeo i nisam umeo stati i ostati sta ce od mene postati mali andjele moj
Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih dosta je suza i rastanaka nesretnih Ko takve stvari snima bas cudnog sveta ima tako se lako rasplacu
Komentari