"Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja otkud sad te suze, moja mila"

Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja otkud sad te suze, moja mila rekla si da se za tocak brsljan ne hvata zalud izguzvana svila 

To je tako ne pravi od tuge nauku mami svetlo na sledecem bregu okopnice moj otisak na tvom jastuku, jos kako kao jezuska u snegu

Razbicu gitaru crn je mrak ispunjava odavno se svoje pesme bojim pomera u meni neke gene Dunava pa ja tecem i kad stojim

Ali opet, da l' bi ikad bila moja ti da sam vojnik u armiji ljudi rekla si da bas ne umem novce brojati i da je nista sve sto nudim

Ref. Naposletku, ti si navek znala da sam svirac brosic sto se tesko pribada da me moze oduvati najblazi nemirac da cu u po' reci stati da se necu osvrtati, nikada

Redjas po vitrini fini, porculanski svet al' ja sam figurica bez ziga pazi, to je bajka sto ti pada na pamet fali ti bas ovaj cigan ne, duso

Tek u jesen otkriju se boje krosanja sve su slicne u leto zeleno naposletku, ti si dobro znala ko sam ja cemu suze, lepa zeno

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac moj je sesir satra pomicna usne, tice-rugalice a u oku tajac da sam kaput sa dva lica da sam Gospo'n propalica obicna

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac da je nebo moja livada da me moze oduvati najblazi nemirac da cu u po' reci stati da se necu osvrtati, nikada Da cu u po reci stati da se necu osvrtati

Napomena: Preuzimanje ovog sadržaja je dozvoljeno samo ukoliko navedete izvor uz OBAVEZNO linkovanje našeg domena i originalnog članka!